Aljaski haski

Aljaski haski, ili pas Athabascan indijanca koji su ziveli i dan danas zive u centralnom delu Aljaske, odgajeni su nekoliko milenijuma da posluze iskljucivo u svrhu vuce saonica zimi… U proslosti, obzirom na uslove zivota u ovakom negostoljubivim predelima nase planete, slabije migracije i posete kako medju samom stanovnicima istog tako i izmedju razlicitih sela, ovi psi su prosto postali genetski stidljivi i nikako nametljivi prema coveku. Sta vise postoje linije ovih pasa koji su razvile subspecijalnosti  obzirom na kraj u kome su rodjeni, te nije retko pronaci da citovo selo ima samo crvene haskije oborenih usiju, dok u susednom 100 kilometara udaljenom selu svi psi su beli sa uspravnim usima, a u pitanju je jedna vrsta pasa, ma sta ko rekao! Dolaskom, tacnije najezdom belog coveka sa otkricem zlata prvo u Klondajku pa potom i na Aljasci, genetski put ovih pasa nepovratno je promenjen dovedenim psima sa juga, ali ne nagore sto nam, ako nista drugo rezultati trka zaprega pasa danas pokazuju. Novi izmenjeni Ajaski Haski postaje najatleta na cetiri noge ove planete, jer ono sto su oni u stanju u ovako negostoljubivim uslovima koji vladaju zimi na Aljasci, to ni jedna druga zivotinja, niti covek ne mogu. Dve hiljade kilometara za osam dana… koliki je rekord iditarod trke zaprega pasa, te poslednje velike trke na svetu.

Ovi psi dominiraju i ovom drugim trkama sirom planete vec preko pedeset godina, i ljudi koji ih odgajaju samo jedno ne zele: da registruju ovu pasminu pri nekom AKC-u ili CKC-u ili FCI –u jer, u to su uvereni, to ce unistiti rasu, kao sto npr. danas toliko ulepsani izmenjeni sibirski haski nije ni blizu svom pretku od pre svega sto godina??!!. Ne postoji ni jedini primerak sibirskog haskija koji je sposoban da obori rekord recimo John Iron Man Johnstone za pretcanih 404 milja za manje od 80 sati, postavljen pre jednog veka na All Alaska Sweepstakes trci zaprega pasa, sto je poligon za poredjenje i proveru ovih i ovakvih pasa, ne soliter ili bulevar, definitivno.

Ove pse, Alaskane, ljudi uopste ne odgajaju kao kucne ljubince,ili u skoro zanemarljivom procentu, jedino i iskljucivo kao zaprezne pse koji se proveravaju na trkama, ili malim porodicnim avanturama po snegu.